Industrija

Oblast industrije i rudarstva Republike Srbije obuhvata vađenje ruda i kamena, prerađivačku industriju i proizvodnju i distribuciju električne energije, gasa i vode.

Učešće ovih delatnosti u ukupnoj industrijskoj proizvodnji u 2000. godini: 

• Prerađivačka industrija 75,18 odsto;
• Proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode 19,69 odsto;
• Vađenje rude i kamena 5,13 odsto.

Prerađivačka industrija obuhvata 23 industrijske grane. Učešće pojedinih grana prerađivačke industrije u ukupnoj industrijskoj proizvodnji:

• Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića 19,97 odsto;
• Proizvodnja duvanskih proizvoda 1,61 odsto;
• Proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina 4,11 odsto;
• Proizvodnja odevnih predmeta i krzna 3,00 odsto;
• Proizvodnja kože, predmeta od kože i obuće 1,23 odsto;
• Proizvodnja predmeta od drveta i plute, osim nameštaja 0,84 odsto;
• Proizvodnja celuloze, papira i prerada papira 2,68 odsto;
• Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa 0,97 odsto;
• Proizvodnja koksa i derivata nafte 1,14 odsto;
• Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda 9,50 odsto;
• Proizvodnja gumenih i plastičnih proizvoda 3,63 odsto;
• Proizvodnja artikala od nemetalnih minerala 5,49 odsto;
• Proizvodnja osnovnih metala 5,74 odsto;
• Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina 3,20 odsto;
• Proizvodnja mašina i uređaja, osim električnih 3,11 odsto;
• Proizvodnja kancelarijskih i računskih mašina 0,01 odsto;
• Proizvodnja električnih mašina i aparata 2,41 odsto;
• Proizvodnja radio, TV i komunikacione opreme 0,31 odsto;
• Proizvodnja preciznih i optičkih instrumenata 0,22 odsto;
• Proizvodnja motornih vozila i prikolica 3,10 odsto;
• Proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava 0,76 odsto;
• Proizvodnja nameštaja i raznovrsnih proizvoda 0,02 odsto;
• Reciklaža 0,11 odsto.

U preduzećima iz oblasti industrije i rudarstva zaposleno je 696.540 radnika, odnosno 52 odsto ukupnog broja radnika u Republici Srbiji. U malim preduzećima zaposleno je 82.273 radnika, u srednjim 146.972 radnika i u velikim preduzećima 467.286 radnika.

Donošenjem Zakona o privatizaciji, juna 2001. godine, stvoreni su uslovi za sprovođenje ekonomskih reformi u privredi, a najveći efekti očekuju se u oblasti industrije.

Velika preduzeća sa finansijskim teškoćama moraju da izvrše programsko restrukturiranje. Reč je ne samo o svojinskom, već i tržišnom, proizvodnom, tehnološkom, organizacionom i kadrovskom restrukturiranju. Strani strateški partneri su zainteresovani za mnoga od ovih preduzeća, pre svega da učestvuju u njihovoj dokapitalizaciji.

U toku je sprovođenje ekonomskih reformi koje će promeniti uslove privređivanja i obezbediti dodatne izvore finansiranja. Ključne su direktne strane investicije kroz privatizaciju preduzeća, odobrene kredite Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, sredstva obezbeđena na Donatorskoj konferenciji i drugo.

Sve mere koje su do sada preduzete (rešavanje postojećih unutrašnjih i spoljnih dugova, obezbeđenje sredstava za uvoz energenata, a posebno aktivnosti u pogledu sprovođenja privatizacije) i koje će biti preduzete doprineće postepenom oporavku industrije i njenom lakšem prilagođavanju novim uslovima privređivanja.

Energetika

Elektroenergetski sistem Srbije 

Elektroprivredu Srbije (EPS) čine rudnici uglja, elektroenergetski izvori (hidroelektrane, termoelektrane, toplane), prenosna mreža i distributivni sistem.

Srbija je energetski siromašna zemlja. Što se tiče njenih energetskih rezervi, Srbija bez Kosova i Metohije ima uglja za narednih 55 godina, a nafte i gasa za 20, ali na nivou sadašnje proizvodnje, koja pokriva oko 25 odsto potreba. Postojeći kapacitet hidro-energije iznosi 10200 GWh godišnje, dok potencijalni kapacitet iznosi 14200 GWh godišnje.

Potrošnja električne energije u domaćinstvima tokom poslednje decenije raste, a u industriji opada. Po glavi stanovnika potrošnja električne energije je u periodu od 1990. do 2000. godine porasla za 44 odsto.

U proteklih deset godina raspoloživost postojećih elektrana smanjena je na 77 odsto zbog slabog održavanja. Smanjeni su proizvodni kapaciteti jer se Kosovo i Metohija nalazi van sistema EPS-a. U toku čitave decenije nije izgrađena nijedna nova elektrana, a urađen je samo jedan potpuni remont. Od 1990. godine gubici u prenosu i distribuciji su u stalnom porastu i najveći su u Evropi. Cena električne energije je višestruko niža nego u regionu.

Od 1975. do 1990. godine u EPS je godišnje ulagano 450 miliona USD (ukupno 7,5 milijardi USD). U periodu od 1990. do 2000. godine u remonte i održavanje godišnje je ulagano manje od deset odsto od planiranog.

Postoji potreba za izgradnjom novih elektrana.

Srbija tokom zima ima manjak struje i to do 40 odsto u prosečnom zimskom danu. Godine 2000. zabeleženo je 55 dana havarijskih redukcija. Prosečni dnevni uvoz struje tokom zime 2000. godine bio je veći od maksimalno moguće proizvodnje naše najveće elektrane TENT B, ili hidroelektrana Đerdap I i Đerdap II zajedno.

Da bi se obezbedio bilans proizvodnje uglja, potrebno je obezbediti eksploataciono polje, podići pouzdanost rada sistema, povećati kapacitete sistema i poboljšati uslove rada. Problem eksproprijacije nije rešavan godinama.

U Srbiji postoje 42 gradske toplane, kapaciteta 5500 MW toplotne energije, ali bez dovoljno energenata i sredstava za njihovu nabavku. Srpske toplane karakteriše nizak stepen pogonske spremnosti zbog nedovoljnog održavanja i zamene dotrajale opreme, zatim česti ispadi zbog curenja i gubitaka vode, finansijska iscrpljenost i nemogućnost preduzimanja hitnih intervencija na izvorima i mrežama. Grejanje je slabo i postoji potreba za dogrevanje strujom.

Grafički prikazi

Primarna energija – odnos domaće proizvodnje i uvoza

Energetski bilans

Rudarstvo

Rudarstvo u Srbiji predstavlja osnovu za industriju, pa time i za ekonomiju naše zemlje u celini.

Ugalj

Niskokalorični ugljevi - ligniti, koji se otkopavaju u rudarskim basenima Kolubare i Kostolca, daju 65 odsto električne energije u Srbiji. Značajan je podatak da se samo na jednom površinskom kopu Kolubare - Polju D, otkopava ugalj koji učestvuje sa 32 odsto u proizvodnji električne energije u Srbiji.

Građevinski materijal

Uprkos opštem trendu pada industrijske proizvodnje u Srbiji, industrija građevinskog materijala je značajna i profitabilna industrijska grana koja doživljava kontinuirani rast (u 2000. godini zabeležen je porast od 20 odsto), a oslonjena je pre svega na mineralne sirovine, odnosno na rudarstvo.

To su fabrike cementa u Beočinu, Kosjeriću i Novom Popovcu, industrija opeke u Kikindi, Novom Bečeju, Novom Pazaru, Rumi, Kanjiži i tako dalje. Eksploatacija tehničkog i arhitektonskog kamena je takođe profitabilna rudarska delatnost i odvija se na površinskim kopovima kod Uba, u Topoli, Jelen Dolu, Aranđelovcu. Privatna inicijativa u rudarstvu je najviše izražena u eksploataciji nemetala i građevinskih materijala.

Bakar i plemeniti metali

Rudarsko-topioničarski basen Bor u svojim rudnicima proizvodi rudu bakra u količinama koje su značajne na regionalnom nivou i svojom aktivnošću podstiče razvoj čitavog regiona. Sekundarno izdvajanje plemenitih metala iz rude bakra je takođe značajno.

Industrijski minerali

Eksploatacija industrijskih minerala u Srbiji još uvek nije dobila na značaju. To su visokoprofitabilni projekti i baziraju se delom na pretpostavljenim i delom na overenim rezervama bornih minerala, fosfata, zeolita, kao i nanosnih ležišta granata, ilmenita, cirkona, i tako dalje. Za eksploataciju industrijskih minerala su naročito zainteresovane strane kompanije.

Podzemne vode

O značaju podzemnih voda dovoljno govori podatak iz Ministarstva rudarstva i energetike da se devet od deset upućenih zahteva za istraživanje mineralnih sirovina odnosi upravo na istraživanje podzemnih voda. Uglavnom se radi o komercijalnim mineralnim vodama, čiju eksploataciju obavljaju vodeće kompanije Knjaz Miloš, Rosa, Ledda, Bivoda, Palanački kiseljak.

Link na ministarstvo ekonomije, ministarstvo trgovine

Poljoprivreda

Srbija se nalazi na površini od ukupno 8.840.000 hektara. Površina poljoprivrednog zemljišta obuhvata 5.734.000 hektara (0,56 ha po stanovniku), a na oko 4.867.000 hektara te površine prostire se obradivo zemljište (0,46 ha po stanovniku). Oko 70 odsto ukupne teritorije Srbije čini poljoprivredno zemljište, dok je 30 odsto pod šumama.

Klima je umereno-kontinentalna, a prosečna temperatura u toku godine iznosi 11 do 12 stepeni Celzijusa. Prosečna temperatura u januaru je od minus jedan do plus jedan stepen, a u junu 22 do 23 stepena Celzijusa. Prosečna godišnja količina padavina iznosi 600 do 800 milimetara u ravničarskim predelima, a u planinskim od 800 do 1.200 milimetara.

Povoljni prirodni i klimatski uslovi pospešuju razvoj poljoprivrede. Ravničarski regioni Vojvodine, Kosova Polja, Metohije, Pomoravlja, Posavine, Tamnave, Kruševačkog i Leskovačkog polja pogodni su za mehanizovanu ratarsku i povrtarsku proizvodnju.

Brdoviti i brežuljkasti predeli povoljni su za razvoj voćarske, vinogradarske i stočarske proizvodnje. Brdsko-planinsko područje Zlatibora, Rudnika, Stare planine, Kopaonika i Šar-planine su pogodni za razvoj ovčarstva, govedarstva i šumarstva.

U Republici Srbiji ima ukupno 1.305.426 poljoprivrednika koji čine 17,3 odsto ukupne populacije.

Prozvodnja važnijih poljoprivrednih proizvoda

Najrazvijenije grane poljoprivrede su stočarstvo (43 odsto) i ratarstvo (42 odsto), zatim sledi voćarstvo i vinogradarstvo (12 odsto), a ostale kulture zastupljene su sa tri odsto.

U Srbiji dominira porodično gazdinstvo i privatna svojina, dok prosečna veličina komercijalne farme (preduzeća) iznosi 500 do 700 hektara. Porodično gazdinstvo je vrlo isparcelisano, ima izraženu naturalnu potrošnju i znatno niži stepen komercijalizacije u odnosu na evropske farme.

Poljoprivredno zemljište se obrađuje sa 425.000 dvoosovinskih traktora, 261.000 jednoosovinskih traktora, 25.000 kombajna i više od tri miliona priključnih mašina. Nedovoljno je razvijena saobraćajna infrastruktura, a poljoprivredne mašine i oprema su amortizovane. Prosečna starost traktora je 12, a kombajna 15 godina.

Potrošnja mineralnih đubriva iznosi 36 kilograma aktivne materije po hektaru. Primena agrohemikalija je veoma niska i kontrolisana organizovanom mrežom redovne veterinarske, fitosanitarne i sanitarne kontrole.

U Srbiji je sistem za navodnjavanje instaliran na 180.000 hektara, ali se navodnjava svega 30.000 hektara, što znači da je navodnjavanje u Srbiji minimalno. Zbog toga nisu iskorišćene mogućnosti veće proizvodnje šećerne repe, suncokreta, soje, povrća i stočnih krmiva.

Svinje su najzastupljenije u stočnom, a oranice i bašte u zemljišnom fondu. Potencijali livada, pašnjaka i oranica nisu dovoljno iskorišćeni za intenzivniju i veću stočarsku proizvodnju.

U Srbiji postoji mreža agrarnih organizacija kao što su komore, zadružni savezi, stručne organizacije i fondovi.

Prema poslednjim podacima u Srbiji ima 6.000 sela.

U seoskim područjima postoje brojne manifestacije etnokulture i etno-arta poput sajmova, izložbi, sabora i raznih takmičenja.

Link na

• Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
• Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS)